Ako imate bilo kakva pitanja. Pozovite nas. 064 881 80 26

office@logopedika.com

22 February 2017

Comments

0
 February 22, 2017
 0

Fonopedska (glasovna) rehabilitacija ima za cilj da otkloni poremećaj glasa uspostavljanjem ispravne navike u vezi sa korišćenjem glasa.

Glas podrazumeva zvuke koji se proizvode u ljudskom glasovnom aparatu. Zahvaljujući glasu, naše misli možemo pretočiti u reči. Zbog toga je glas jedan od najvažnijih činilaca verbalne komunikacije

Organi koji neposredno učestvuju u proizvođenju glasa su pluća, grkljan, ždrelo, usna duplja i nos, a kao rezultat dobijamo glas određene jačine, visine i boje. Neadekvatna funkcija ovih organa, kao i izmenjene osobine glasa onemogućavaju osobi da bude uspešna u komunikaciji sa okolinom.

Neke od metoda fonopedske rehabilitacije, koje se koriste u zavisnosti od vrste poremećaja glasa su: vežbe disanja, vežbe fonacije, stvaranje glasovnog modela, uspostavljanje pravilne visine glasa, uspostavljanje optimalne jačine i boje glasa, vežbe feed – back sistema, digitalna manipulacija, uklanjanje opterećenja vokalnih organa.

Najčešći poremećaj glasa u dečjoj dobi je promuklost ili disfonija.

Promuklost (dysphonia) je poremećaj glasa koji označava svako odstupanje od njegovih fizioloških osobina visine, intenziteta i kvaliteta.

Najčešći uzroci dugotrajne promuklosti je hronični laringitis ili hronična upala sluznice grkljana, naročito kada su promene izrazite u području glasnica, a nastaju kao posledica hronične iritacije grkljana nekim štetnim činiocima iz okoline (npr. dimom cigarete, prašinom, izloženosti hemikalijama i plinovima, kod hronične konzumacije alkohola ili trajne i česte, profesionalne upotrebe glasa i glasnica – pevači, glumci, vaspitači, učitelji, političari, spikeri i sl., ili kod glasnog i dugotrajnog govorenja, te pogrešne upotrebe glasa.

Hronična upala grkljana bolest je odraslih, češća u muškaraca, no nalazimo je i kod dece iako ređe, a tada je obično povezana s hroničnim upalnim bolestima donjih disajnih puteva ili nekim drugim hroničnim bolestima. Od svih bolesti grkljana hronični laringitis je sigurno najčešća, benigna bolest koja se može uspešno lečiti pa i izlečiti ako promene nisu ireverzibilne. Može imati različite oblike (promene na grkljanu), a neke od njih su trajne. Ako čovek osoba ima teški hronični laringitis, a i dalje je izložena štetnim uticajima, bolest može postupno preći u maligni oblik pa su pravovremena dijagnoza i lečenje vrlo važni.

Benigne promene na glasnicama koje mogu dovesti do promuklosti su zadebljanja glasnica ili izrasline na glasnicama. Mogu se pojaviti na jednoj ili obe glasnice, te mogu biti različitih veličina i oblika. Osim poremećaja glasa, mogu poremetiti i disanje. Leče se uglavnom operativno različitim hirurškim metodama.

Polipi glasnica su benigne tvorevine na glasnicama, češće se pojavljuju kod muškaraca pedesetih godina kao posledica hronične iritacije glasnica  upalama ili mehaničkim iritacijama. Iako su polipi benigni, obvezno je njihovo hirurško odstranjvanje jer u podlozi ponekad može biti maligna bolest koja će se moći dokazati jedino patohistološki (mikroskopski).

Vokalni čvorići ili noduli su posledica dugotrajnog mehaničkog nadražaja glasnica kod muške dece na uzrastu između 5 i 12 godina i ljudi koji se profesionalno bave pevanjem: operski pevači, govornici, te ljudi koji i inače puno govore, a nepravilno se koriste glasovnim aparatom, tj. pogrešno upotrebljavaju glas. Vokalni čvorići u dece najčešće spontano regrediraju do puberteta. Nisu veći problem i nije ih potrebno hirurški odstranjivati. Međutim, kod neke dece nestankom vokalnih čvorića, na tim mestima razvija se hronična promena koja dovodi do trajne promuklosti u odrasloj dobi koja se teško leči.

Papilomi su izrasline na glasnicama uzrokovane virusima, u velikom procentu skloni recidivima tj. ponavljanju. Teško i dugotrajno se leče. Retko prelaze u maligne oblike bolesti, ali kod vrlo male dece, papilomi u području grkljana veliki su terapijski problem više zbog stalnih recidiva i poteškoća disanja nego zbog same promuklosti.

Kontaktni ulkus je promena na glasnicama kao posledica nekoliko rizičnih činioca(pušenja, pojačanog refluksa kiselog želudačnog sadržaja, glasne i pogrešne upotrebe glasa…) Iako je to uglavnom bolest muškaraca, može se pojaviti i kod žena i ne prelazi u maligne oblike.

Hormonska disfonija ili poremećaj glasa posledica je glasovnih karakteristika pola i starosti, svakodnevna i normalna pojava. Tako razlikujemo ženski i muški glas. Poznat je i uticaj muških polnih hormona na glas dečaka koji u pubertetu prelazi u odrasli muški glas, često promukao. Uticaj tih hormona postoji i kod žena, ali je znatno manji zbog drugačije građe grkljana.                                                                                                                                                           

Svaka promuklost koja traje duže od tri meseca pa i manje ne sme se shvatiti olako već se mora potražiti otorinolaringološki pregled, pogotovo ako je reč o pušaču ili o osobi koja konzumira veće količine alkohola.

U dečjoj dobi promuklost mogu uzrokovati i hiperkinetička disfonija, hiperkinezija koja se javlja kao kompenzatorni, sekundarni mehanizam kod već postojećih organskih promena na glasnicama ili kao primarni funkcionalni poremećaj. Uzrokovana je dugotrajnom, pogrešnom upotrebom glasa, najčešće vikanjem, preglasnim govorom, napetim vokalnim igrama, preteranim čišćenjem grla ili kašljanjem. Hiperkinetička disfonija i vokalni noduli češći su u dečaka na uzrastu od šest godina, te između devete i jedanaeste godine, a nakon toga njihova prisutnost naglo opada s pubertetom. U oba slučaja glas dece zvuči isto: hrapav, šuman, promukao. Dugotrajna hiperkinezija može preći u hipokineziju, pa glas zvuči poput šapata. Terapija kod dece s vokalnim nodulima i hiperkinetičkom disfonijom je konzervativna, te sadrži vežbe disanja, vokalizacije, vežbe fonacije, metode forsiranja nazalnosti, metode slušanja kako bi se smanjila hiperkinezija. Ako su vokalni noduli tvrdi i fibrozni, sledi hirurško odstranjivanje uz obaveznu glasovnu terapiju.

U tretmanu promuklosti dečje dobi učestvuje stručan tim koji čine fonijatar, logoped, psiholog, neurolog.

Da bi se izbegla dugotrajna promuklost, tj. poremećaji glasa u dece predškolske dobi potrebna je prevencija, rano otkrivanje i tretiranje problema glasa. Inače se pogrešno stečeni fonatorni mehanizmi prenose u odrasli uzrast. Prenaprežući se, dolazi do dugotrajne promuklosti koja može izazavati trajne promene na glasnicama.

Glavni uzrok promuklosti dečje dobi je dugotrajna zloupotreba glasa (vikanje, deranje, kreštanje, nadglasavanje, duži govor u buci i sl.)  i nepravilna primena mehanizama za proizvodnju glasa. Iz navedenog proizlazi da svakako treba izbegavati preglasan i naporan govor,nepotrebno i dugotrajno vikanje, dozivanje na daljinu, te govor u buci. Zatim, izbegavati boravak u prostorijama s vrućim, prehladnim, suvim i zagađenim vazduhom (dimom cigareta ili prašinom), i na kraju, prezačinjena jela i pića koja iritiraju sluznicu larinksa (hladna, vruća, kisela, paprena, ljuta jela, veće količine meda i slatkiša, gazirana pića…).

 Saveti roditeljima za očuvanje glasa kod dece:

  1. ne naprezati glas preterano vičući, vrišteći, pevajući ili proizvodeći glasne zvukove koji im opterećuju glasnice
  2. izbegavati preterano čišćenje grla ili kašljanje
  3. prići bliže osobi s kojom razgovaraju
  4. ne dovikivati se iz susednih prostorija
  5. paziti da grkljan nije presuv: kako bi se to izbeglo treba piti dovoljno vode, izbegavati zadimljene prostorije, ne uzimati pića i jela s kofeinom jer isušuju grlo (gazirani sokovi, čaj i čokolada u većim količinama)
  6. ako su uključeni u logopedsku terapiju, treba naučiti dete da govori na opušten način, stvarati tih i lak glas “pomažući glasnicama da se odmore” (učiti vežbe slušanja, disanja, relaksacije, vokalnog igranja, …)
  7. sprovoditi preporuku o poštedi i odmoru glasa potpunom tišinom, izbegavati šapat

Ako dete duži period neadekvatno upotrebljava svoj glas ili promuklo govori, svakako treba potražiti savet stručnjaka logopeda, te pregled specijaliste, otorinolaringologa-fonijatra. Za vreme glasovno-govorne terapije, roditelj s detetom treba pratiti situacije u danu u kojima dete zloupotrebljava svoj glas i u kojem obliku. Prema savetu logopeda, roditelj kod kuće aktivno sa svojim detetom sprovodi vežbe disanja, relaksacije i relaksirane fonacije.

 

Vaš Logopedika tim

 

Leave a Reply